Verovatno si primetila da sve veći broj ljudi u današnjem društvu potpuno nesvesno i olako izgovara fraze poput „Mrzim sebe“ ili „Ne mogu da podnesem ono što radim.“ Iako na prvo slušanje ove reči možda i ne zvuče tako strašno, kada malo bolje razmisliš, shvatićeš da nose ogromnu težinu i duboke probleme.
Ako se i tebi dešava da pomisliš ili izgovoriš kako mrziš sebe i ne podnosiš neke svoje osobine ili postupke, zastani odmah i budi spremna na detaljno preispitivanje. Samomržnja je emocija koju mnogi ne shvataju ozbiljno. Međutim, ona često proizilazi iz krivice, stida, nesigurnosti, neuspeha, nedostajanja ili odbacivanja sa nečije strane.
Kada osoba dođe u situaciju da pomišlja ili glasno izgovara reči mržnje prema sebi, polako ali sigurno ulazi u začarani krug samodestrukcije. Zbog toga je veoma važno da iskoreniš svaku naznaku negativnih osećanja prema sebi, dok samomržnja još uvek nije uzela maha i počela da vlada tvojim mislima i reakcijama.
Zbog čega neki ljudi govore da mrze sebe?
Svaki čovek prolazi kroz određene faze nezadovoljstva i nesigurnosti. Međutim, veoma je važno kako se nosi sa tim osećanjima i da li im dozvoljava da ga preplave i kontrolišu. Osećaj mržnje prema sebi nije trajno stanje i moguće je savladati ga. Za početak, osoba treba da osvesti razloge nastanka samomržnje i prezira. Nakon toga će sve postati jasnije i lakše za rešavanje. Pogledaj šta najčešće navodi ljude da pomisle kako mrze sebe i razmisli da li se u tebi kriju neka od ovih osećanja.
Nisko samopouzdanje i nesigurnost
Jedan od ključnih razloga koji navodi ljude da izražavaju mržnju prema sebi je nisko samopouzdanje. Kada osoba ne veruje u svoje sposobnosti, često postaje samokritična. Svaka greška ili neuspeh doživljena je kao potvrda nesposobnosti ili nespremnosti. Ovakva stanja dovode do osećaja da neko nije vredan ljubavi ili poštovanja – čak ni od sebe.
Jak unutrašnji kritičar
Neko nije u stanju da se izbori sa svojim unutrašnjim kritičarem koji ga sputava i blokira u svakom pokušaju da promeni svoje stavove ili životne navike. Uprkos trudu i želji da postigne nešto bolje, glas unutrašnjeg kritičara stalno mu ukazuje na greške, neuspehe i nedostatke. Kada ovaj unutrašnji glas postane dominantan, osoba može stvoriti osećaj mržnje prema sebi jer počinje da veruje da nikada nije dovoljno dobra, bez obzira na to što sve okolnosti pokazuju suprotno.
Perfekcionizam
Potreba za savršenstvom može biti mač sa dve oštrice. Iako perfekcionizam kao osobina motiviše ljude da postignu velike ciljeve, preterana želja da se bude savršen često dovodi do nezadovoljstva i samoprezira kada očekivanja nisu ispunjena. Ljudi koji sebi postavljaju visoke standarde mogu da osećaju duboko razočaranje i prezir prema svom „neuspehu“, čak i kada su njihova dostignuća objektivno značajna.
Trauma i negativna iskustva iz prošlosti
Osobe koje su doživele traumu, bilo fizičku, emocionalnu ili psihološku, često nose osećaj krivice ili stida. Trauma može stvoriti duboko ukorenjena negativna uverenja o sebi, što dovodi do izražavanja mržnje prema sebi koja je način da se opravdaju te bolne emocije.
Društveni pritisak i poređenja
U doba društvenih mreža, ljudi su stalno izloženi nerealnim standardima uspeha i sreće. Poređenje sa „idealnim“ životima drugih često vodi do osećaja manje vrednosti i samoprezira. Kada se osoba ne uklapa u sliku koju društvo nameće, može razviti negativne misli o sebi i izgovarati fraze poput „Mrzim sebe“ kao odgovor na te pritiske.
Mentalno zdravlje
Mentalni poremećaji mogu značajno da utiču na percepciju o sebi. Osobe koje imaju ozbiljne mentalne poremećaje neretko doživljavaju osećaje bespomoćnosti i bezvrednosti, što može rezultirati mržnjom prema sebi. Ovo je često simptom dubljih problema mentalnog zdravlja koji zahtevaju stručno lečenje.
Šta reči poput „mrzim sebe” mogu da izazovu?
Izražavanje mržnje prema sebi ima dalekosežne posledice, ne samo na pojedinca, već i na njegove odnose sa drugima. Ovakve izjave mogu da probude osećaj izolovanosti, jer osoba veruje da nije vredna podrške ili ljubavi. Takođe, negativni obrasci razmišljanja mogu se pojačati tokom vremena, što dodatno otežava izlazak iz tog kruga. Pored toga, stalno izražavanje mržnje prema sebi može da utiče na fizičko zdravlje i da izazove probleme kao što su nesanica, problemi sa ishranom i hronični stres.
Osoba koja se bori sa osećanjem samoprezira i mržnje prema sebi često razvija izuzetno kritičan unutrašnji dijalog, što vodi ka stalnom nezadovoljstvu i osećaju da ništa što postigne nije dovoljno dobro.
U krajnjem slučaju, ovakva osećanja mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Pored narušavanja mentalnog zdravlja, osećaj mržnje prema sebi utiče na emocije i fizičko stanje organizma. Narušeni odnosi sa drugima, hronični stres i zanemarivanje zdravlja posledice su koje proizilaze iz nedostatka ljubavi i iz nebrige o sebi.
Na poslu često dolazi do burnout-a, u stalnoj težnji da se dokaže adekvatnost kroz preterani rad ili do potpunog gubljenja samopouzdanja i sigurnosti u svoje znanje i veštine.
Da li ćeš nakon ovoga ponovo pomisliti da ne voliš sebe i to što jesi?
Sada, kad si uvidela koliku težinu nose negativne reči i poruke mržnje koje upućuješ sebi, možeš da doneseš odluku. Da li ćeš nastaviti da govoriš kako ne podnosiš sebe zbog nekih postupaka ili ponašanja ili si spremna da koriguješ i promeniš svoj način razmišljanja?
Ovo važi i za osobu kojoj želiš da pomogneš, jer si svesna da se odnosi nepravedno prema sebi i svom životu.
Promenu možeš da započneš odmah, odlukom da se posvetiš ličnom rastu i razvoju kroz sveobuhvatni RESET program.
U sledećem tekstu na blogu biće reči o tome šta sve možeš da uradiš kako bi iskorenila samomržnju i samoprezir iz svog ili nečijeg života. Ali ako je sve već uzelo maha, sigurno će tebi ili drugoj osobi biti potrebna podrška i svesno vođenje kroz proces ponovnog spajanja sa sobom i sa svojom suštinom. Zbog toga je program ličnog razvoja najsigurniji put do novog načina života i razmišljanja.
